Šagi Bejn je intimno i zastrašujuće pronicljivo istraživanje odnosa majke i sina i majstorski prikaz alkoholizma u životu škotske radničke klase, koji su nam predočeni u stilu starog dobrog lirskog realizma. Stjuart je pisac koji istinski voli svoje likove i čini ih nezaboravnima i dirljivima čak i kad su oni u svojim najgorim izdanjima. On, takođe, prelepo piše. Obožavam ovu knjigu. Čitajući je, stalno me je podsećala na Džojsove Dablince.
Sandra Njumen
Prostorije domaćinstava, narušeni pejzaži, podlost ljudi, maltretiranje u školi, stalna pretnja nasiljem, sve to dodatno dočarava bedu. Nasuprot tome, međutim, teče podzemna struja koja postaje sve moćnija jer Stjuart sa velikom suptilnošću gradi auru nežnosti u odnosu bespomoćnog Šagija i njegove još bespomoćnije majke. (…) Oslikavajući Agnes i Šagija sa toliko teksture, on jasno stavlja do znanja da se ni majka ni sin ne mogu olako posmatrati kao žrtve; oni su potpuno, opipljivo prisutni.
Kalam Toubin
Stjuartovo umeće da izrazite kontradikcije postavi u naporedan odnos i da one, svaka za sebe, deluju ubedljivo, ogledaju se i u pojedinačnim vinjetama sadržanim u romanu, koje kombinuju tragično sa smešnim, nepoštedno sa nežnim, saosećajno sa mučnim. Ovaj izuzetno živopisan roman nije samo uspešan prozni debi, već i ostavlja utisak dirljivog čina sinovljevog poštovanja.
Dzejms Volton, New York Review of Books
Na isti način na koji se Trejnspoting Irvina Velša u našim glavama i srcima urezao kao oličenje edinburških džankija poznih osamdesetih, debitantski roman modnog dizajnera Daglasa Stjuarta svojim jezikom, prizorima i samom pričom proslavlja život porodice Bejn iz Glazgova… Emocionalna istina otelotvorena u ovom romanu naprosto će vas razbiti. Nikad nećete zaboraviti Šagija Bejna. Scena za scenom, ova knjiga je remek-delo.
Kirkus Review
Telo – naročito telo ophrvano bolom – izliva se sa stranica Šagija Bejna. To je svet Šagija Bejna, dečaka koji odrasta u Glazgovu osamdesetih. A to je i svet Agnes Bejn, njegove glamurozne, nesrećne majke, koja svakodnevnim opijanjem zaziva svoju smrt. Pravo je čudo koliko je sve to ludo, neverovatno živo… Knjiga bi bilo gotovo nepodnošljiva da je ne prožima zadivljujuća piščeva ljubav. (…) Pisac nam predočava mnoštvo monstruoznih ponašanja, ali niti jedno čudovište – samo štetu koja tako nastaje. Ako se može reći da ima oštro oko za skrhanost, stoji i to da je još pronicljiviji kad se dotakne neugasivog treptaja trajne ljubavi. Knjiga nas ostavlja iscrpljene i zadivljene: život možda jeste kratak, ali traje večno.
Lija Hejger Koen, New York Times Book Review