„Nemoguće je ne podleći moćnoj spisateljskoj magiji gospodina Kapotea. Prizori su mu upečatljivi i sugestivni, više nego bilo čiji drugi u novijoj fi kciji; otkačen humor izbija na najmanje očekivanim mestima; uvrnuta atmosfera i duhovna tenzija, nategnuta poput žice na bendžu. Ogrezao u raskošnom životu nalik tropskoj močvari obrasloj mangrovama, spokojan a zloslutan, obasjan kobnim, nezemaljskim svetlom, kao nebo tik pred letnji pljusak, ovaj roman je neverovatno zanimljiv. (…) Na koncu poslednje strane, svako od nas dobro pamti koliko vešto gospodin Kapote barata rečima, još uvek ga drži nezdravo, grozničavo uzbuđenje koje izaziva ovaj roman.”
The New York Times
„Marksisti će biti oduševljeni ovom knjigom. Kao dokaz broj jedan, ona je gotovo savršen primer dekadencije zapadnog sveta. Poseduje, da, uostalom, citiramo: ’gotovo neuporedive stepene analitičke inteligencije i osetljivosti’, a kao roman o sazrevanju u neobičnoj meri ceni složenost ljudskih bića…”
Dž. M. Tomson
„Ovo je najbolji moguć prvi roman jednog pisca. Dirljiv je, uznemirujuć i pomalo jeziv.
Budući da je u potonjoj karijeri Kapote postao nešto kontroverznija književna fi gura, ova knjiga je sjajan podsetnik na njegov neverovatan talenat.”
Erika S, Harvard Book Store
„’Drugi glasovi, druge odaje’ govori o pronalaženju ljubavi na najnedostupnijem od svih mesta na svetu. (…) Jasno nam je da Džoelu zapravo nije teško da pronađe ljubav, već da dopusti da bude voljen. To najnedostupnije mesto bilo je, dakle, Džoelovo sopstveno srce.”
Bibliofanatique
„Bogata, raskošna proza koja do intimnih detalja oslikava kulturne obrasce, način razmišljanja i izolovanost gotičkog, ruralnog američkog juga. (…) Roman ’Drugi glasovi, druge odaje’ treba posmatrati u paru s „Kako ubiti pticu rugalicu” Haper Li. Obe knjige su živopisni, duboki uvidi u gotički jug Amerike, u kojima su i Truman Kapote i Harper Li predstavljeni kao protagonisti i prijatelji od detinjstva.”
Džejms Gilmor, StorySci.com
„Dok se brojni debitantski romani u pogledu jezika i tona u velikoj meri oslanjaju na svoje književne uzore, Kapote je, po svemu sudeći, u tom pogledu veliki izuzetak. Premda je zaplet ’Drugih glasova, drugih odaja’ tipičan za bildungsroman– niz epizoda s grubom skicom nečijeg sazrevanja i atmosferom karakterističnom za gotički jug – stil, književni izraz i građenje likova, veštine koje je Kapote, čini se, savladao pišući svoj prvenac, ovde su ništa manje do briljantni. Zbijenost opisa gotovo ni najmanje ne nalikuje njegovim potonjim radovima, gde nailazimo na realne ličnosti i dramatično sveden jezik. (…)
Osim nekolicine pisaca poput Kormaka Makartija (čija se zbijenost stila u većoj meri oslanja na starije književne uzore), te direktnih literarnih naslednika kao što je Karson Makalers, književnii trend koji je u to vreme Kapote predvodio postaje sve ređi: pisci se mahom okreću što direktnijoj prozi, što meandrirajućem, postmodernističkom stilu, koji se naizgled približava, a zapravo suštinski oponira takvom sanjarskom jeziku.”
Nejtan Kamal, Spectrum Culture
